Vojin Dimitrijević

O PRAVU I NEPRAVU

Beleška o autoru:
Vojin Dimitrijević diplomirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Do 1998. godine bio je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerzetiteta u Beogradu. Od 1995. godine je direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Od 2000. godine je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava. Bio je sudija ad hoc Međunarodnog suda pravde i član Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Pored ostalih, objavio je i sledeće knjige: “Terorizam” (dva izdanja), “Strahovlada” (dva izdanja), “Neizvesnost ljudskih prava na putu od samovlašća ka demokratiji” (1994). “Fabrika knjiga” objavila je 2006. njegovu zbirku ogleda “Silaženje s uma”.

Beleška o knjizi:
“U ovoj se knjizi štampaju neki moji kraći tekstovi, nastali i prvi put objavljeni posle pojavljivanja slične zbirke 2006. godine. Prilozi u prethodnoj zbirci prvenstveno se bave nesrećnom desetom decenijom dvadesetog veka – u Srbiji i oko nje – i njenim posledicama. Ovi tekstovi odnose se na prvih deset godina dvadeset i prvog veka, koje bi u Srbiji od prethodne decenije trebalo da budu jasno i simbolički omeđene 5. oktobrom 2000. godine, datumom koji je za mnoge – pa i mene – trebalo da označi prekretnicu, dublju od onoga što se najčešće naziva ‘demokratskim promenama’. Ali to se nije desilo. Stoga ova nova zbirka ne može da se zove “Urazumljivanje”, “Opamećivanje” ili nekako slično tome, recimo: “Uspinjanje na um”. Sami prilozi koji se u njoj preštampavaju svedoče i o nekoj vrsti naivnosti njihovog autora: mislio sam naime da društvo počinje da se vraća sebi, i da mogu da se vratim svojoj profesiji, što mi je u znatnoj meri i omogućeno. Zato se ovde reprodukuje više radova koji bi mogli da se nazovu naučnim i koji, za razliku od nekih drugih, nisu upereni ni protiv koga i ni protiv čega, nego napisani u pomenutom uverenju da se, umesto loših, treba vratiti na dobre tradicije i da umesto autistične osebujnosti treba opet ličiti na druge, uspešnije zajednice. Ispostavilo se nažalost da je Srbija teže oštećena no što se mislilo.”
Vojin Dimitrijević