Art Špigelman

MAUS II

Prevod: Ana Uzelac

Beleška o autoru:
Art Špigelman je jedan od osnivača i izdavača magazina avangardnog stripa i grafike “RAW”. Njegove radove, pored ostalih objavljivali su “New York Times”, “Playboy”, “Village Voice”. Izlagao je po muzejima i galerijama širom sveta. Za “Mausa” je 1992. godine dobio Pulicerovu nagradu. Za isto delo dobio je i Gugenhajmovu nagradu. Knjiga je takodje bila nominovana i za nagradu američkog Udruženja književnih kritičara. Art Špigelman živi zajedno sa ženom Fransoaz Muli i decom Dašajelom i Nađom.

Beleška o knjizi:
“Maus” je strip preveden na gotovo sve evropske jezike. Art Špigelman je za “Mausa” dobio Pulicerovu nagradu za dokumentarnu prozu. Priča o Vladeku Špigelmanu i stradanju njegove porodice u Holokaustu konačno je dostupna ovdašnjim čitaocima i na srpskom jeziku. Art Špigelman je “Mausom” promenio istoriju žanra i strip svrstao među ozbiljne umetnosti.
“Maus” je priča o Vladeku Špigelmanu – poljskom Jevreju, jednom od malobrojnih koji su preživeli Holokaust. Istovremeno, “Maus” je priča i o njegovom sinu, američkom strip-crtaču Arturu koji, beležeći očevu dramatičnu istoriju, raspliće klupko dugogodišnjih sukoba sa ocem i protivrečnih emocija koje ga za njega vežu.
Opisujući Vladekov životni put od uspešne trgovine tekstilom u poljskoj provinciji preko užasa nemačke okupacije, poniženja u getu do logoraškog pakla u Aušvicu, Špigelman nam približava ono razdoblje evropske istorije sa čijim se posledicama i danas suočavamo. Vladekova priča je pre svega duboko lična drama koju nemilosrdno osvetljava njegov sin zahtevajući od čitaoca onaj stepen emotivnog i intelektualnog angažmana koji prevazilazi granice žanra.
Špigelman ne daje odgovore i ne nudi zaključke. Veran svom velikom crtačkom talentu, on radi ono što najbolje zna – pažljivo i s dubokim poštovanjem za činjenice beleži svaku očevu reč, crtajući kadar po kadar zastrašujuću priču o ljudskoj izdržljivosti, zlu i humanosti.
Špigelmanov narativni, crtački postupak je jednostavan. Razni evropski narodi predstavljeni su u skladu sa brutalnom zoološkom metaforikom zvanične nacističke propagande: Jevreji su glodari, miševi; Poljaci – svinje; Amerikanci – psi; Francuzi – žabe; a vojnici Vermahta, glavni predatori u ovom rasističkom lancu isharne – besne mačke.
Da li je prikladno u stripu opisivati užase Holokausta? Da li je medij nastao u daleko drugačijim okolnostima izlazeći u susret sasvim različitim potrebama u stanju da predstavi stvarnost od čijih su se strahota zagrcnuli i mnogo “ozbiljniji” mediji?
“Maus” je preveden na gotovo sve evropkse jezike.

“‘Maus’ je knjiga koju je nemoguće ostaviti pre nego što je dočitate do kraja. Kada dva miša razgovaraju o ljubavi – to je dirljivo. Kada pate plačeš. Dok čitamo ovu priču koja opisuje i stradanja i smešne događaje i svakodnevne životne situacije jedne istočnoevropske porodice, njen jezik nas sve više obuzima a ritam pripovedanja hipnotiše do te mere da kada završimo s čitanjem odlažemo knjigu nesrećni što napuštamo njen magični svet. I onda isčekujemo nastavak koji će nas vratiti u taj svet.”
Umberto Eko